О два аспекта балканизације српског књижевног језика : Резултати и перспективе

У раду се са друштвеноисторијског и социолингвистичког аспекта анализирају процеси издвајања и обликовања више нових стандардно језичких варијанатана основи „српскохрватског“ језика и указује наперспективе даљих језичких деоба овог типа. Са лингвистичког становишта анализирају се процеси даље балканизације српског књижевног језика, садржани у присуству низа балканистичких језичких црта, посебно морфолошких и морфосинтаксичких, те питања могућег нормативистичког домета балканистичких појава у оквиру различитих функционалних стилова.

О ДВУХ ТОЧКАХ ЗРЕНИЯ ОТНОСИТЕЛЬНО . БАЛКАНИЗАЦИИ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА

О балканизации сербского литер. языка можно говорить с двух точек зрения, в зависимости от разных значений этого термина. В рамках первого значения можно следить за процессами стандартизации в области сербского языка — с точки зрения общественно-исторической и социолингвистической. Точнее говоря, можно следить за процессами разложения и дробления общего литер. языка (сербохорватского) на больше новых вариантов („хорватский“, „босныцкий“, „черногорский“ [?]).

Второе значение термина балканизация определяется по преимуществу лингвистически, в связи с дальнейшим проникнованием общебалканских явлений в современный сербскый. литер. язык. Они в особенности касаются морфологии и синтаксиса (конструкция за + винит. падеж, вытеснение инфинитива, конструкция да + настоящ. время, неразличение мржду где ин куда). При этом встаёт вопрос: как отнестись к этим явлениям в области нормы литер. языка.