GLOBALIZACIJA Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva/ Globalisation: Contemporary Aspects of Economics, Trade and Healthcare

Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo „ovo zadivljujuće i
zastrašujuće vreme“, o kojem su pre petnaestak godina govorili E. Gidens i V.
Haton, prepoznajući ga kao globalizaciju, s namerom da projektujemo njene
buduće pravce razvoja, ne može se izbeći utisak da njen dosadašnji razvoj nije
bio ni ravnomeran ni bezbolan. On to, verovatno, neće biti ni u budućnosti, jer
svaka etapa privrednog i društvenog razvoja ima svoje prioritete.
Neizvesnost je još veća ako se podsetimo Gidensovog prepoznavanja globalizacije
„kao sveta posle 1989“, o kojem se u akademskim krugovima intezivno
piše od poslednje decenije 20. veka.
S druge strane, iako u naučno-stručnoj literaturi postoji obilje radova na ovu
temu, proces globalizacije različito se shvata. O globalizaciji se piše kao o „novoj
svetskoj paradigmi“, paradigmi neoliberalnog tipa, izjednačavaju je sa „vesternizacijom-
amerikanizacijom — kapitalizmom bez duše“. Zagovornici globalizacije
smatraju da je reč o širenju, produbljivanju i umrežavanju svetske međuzavisnosti
u svim aspektima društveno-ekonomskog života, od trgovine robom i uslugama i
kapitalom, s jedne, do sociokulturološke, zdravstvene i institucionalne međuzavisnosti,
s druge strane. Te različitosti — višedimenzionalnosti — procesa globalizacije
ne smeju da nas zbunjuju, već naprotiv, trebalo bi da nas ohrabre da i dalje
tragamo, otkrivajući i savlađujući tajne ovog „zadivljujućeg i zastrašujućeg
vremena“. Pred istraživačima se otvara pitanje odakle krenuti u istraživanje ovog
„fenomena“ 21. veka. Sve zavisi iz kog ugla se, dakle, proces globalizacije posmatra
i šta prepoznajemo kao nedovoljno istražen teorijsko-empirijski segment.
Izbor između različitih pristupa istraživanju globalizacije, u ovoj knjizi
omeđen je naučno-istraživačkom prepoznatljivošću i profesionalnom orijentacijom
autora, s jedne, i prepoznavanjem nedovoljno istraženih ekonomskih aspekata
procesa globalizacije, s druge strane. Sa takvom orijentacijom, prepoznali
smo da je u naučno-stručnoj literaturi dovoljno pažnje posvećeno makroekonomskim
trendovima globalizacije i njihovim protivurečnostima, dok su mikroekonomski
aspekti bili u senci ovih istraživanja.
Neosporno je da s padom Berlinskog zida (1989) dolazi do preraspodele moći
na globalnom tržištu i internacionalizacije trgovinskih tokova, gde nacionalne
privrede postaju „filijale“ multinacionalnih kompanija (MNK). Internacionalizuju
se tokovi robe, usluga, kapitala i informacija, u trgovini koja postaje vezivna nit
globalnog — internacionalnog tržišta. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta u
ekonomiji i trgovini koju najnoviji talas globalizacije donosi.
Tokovi na međunarodnom tržištu početkom 21. veka pokazuju da multinacionalne
kompanije postaju „arhitekte“ globalne mape sveta, izgrađujući svoju
konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse na platformi savremene informatike i elektronike. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postaju
alat u rukama globalno orijentisanog menadžmenta. Sa pojavom i razvojem
interneta, afirmiše se novi model ekonomije-trgovine, poznatiji u literaturi kao
„digitalna-web-internet ekonomija“. Trguje se, a da se poslovni partneri i ne vide.
Umesto vođenja poslovnih razgovora u prostoriji za „okruglim stolom“, pregovara
se i trguje u virtuelnom okruženju, s pozivom na standarde kvaliteta ISO
9000, ISO 14000, HACCP itd. Razvija se model mrežnog preduzeća i virtuelnih
lanaca snabdevanja. Elektronska trgovina premošćuje i najveću geografsku
udaljenost između poslovnih partnera.
S obzirom na ograničenost prostora za raspravu o višedimenzionalnosti
procesa globalizacije, u ovom pristupnom tekstu zaključićemo da je reč o društveno-
ekonomskom procesu koji ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.
Pri tome, treba imati u vidu da se proces globalizacije ne odvija van vremena
i prostora, niti pak van domašaja čoveka kao društveno-ekonomskog bića. Čovek,
kao društveno-ekonomski „entitet“, kvalitativni je i kvantitativni „arhitekta“,
izumitelj i pokretač svih promena, bilo da one imaju lik „humanog“ ili „divljeg“
kapitalizma. S druge strane, ako je pretpostavka da se društvo zasniva na
određenim principima makar približno tačna, otvara se pitanje toga kakav je
odnos društva prema čoveku u „ovom zadivljujućem i zastrašujućem vremenu“.
Osim čisto filozofskih pogleda na čoveka, važno je sagledati i one na kojima se
zasniva zdravstvo, poput Hipokratove zakletve, Nirnbernškog koda, Helsinške
deklaracije, različitih standarda poput Dobre kliničke prakse i odnosa savremenih
ideologija prema razumevanju i primeni ovih zdravstvenih standarda. S tim u
vezi, nezaobilazno je sagledati i kako vladajuća neoliberalna paradigma utiče i
menja svest o zdravstvenim standardima i potrebama čoveka odnosno pacijenta.
Sve su ovo validne hipoteze koje doprinose razumevanju toka globalizacije i
uticaja na ekonomiju, trgovinu i zdravstvo. Stoga, istraživanje aktuelnih tokova
globalizacije u ozračju ekonomije, trgovine, ma koliko ono bilo strategijski
osmišljeno, ne bi moglo poneti epitet „poznato-priznato“, ukoliko bi segment
zdravstva izostao.
Posebno se pošlo od teze da su problemi zdravstva ujedno i problemi
globalizacije i internacionalizacije u celini. Pored ostalog, model globalizacije
zdravstva obuhvata institucionalne, ekonomske, sociokulturalne i ekološke faktore.
Akcenat je stavljen na razvoj globalnih upravljačkih struktura, kada se radi
na formulisanju politika zdravstvene zaštite. Pri tome, „markirali“ smo Svetsku
zdravstvenu organizaciju i Svetsku banku kao institucionalne nosioce globalizacije
u oblasti zdravstvene zaštite.
Svetska zdravstvena organizacija ima značajnu ulogu u pravnom regulisanju
zdravstva, globalno posmatrano, a definisano kroz Milenijumske ciljeve razvoja.
Svetska banka takođe ima značajnu ulogu u ekonomskom dizajniranju Globalnog
zdravstvenog fonda, s posebnim naglaskom na programe finansiranja prioritetnih zdravstvenih projekata od strane MMF-a. Jedan od najznačajnijih uticaja na
zdravstvo u procesu globalizacije jeste činjenica da postepeno, u sve većoj meri,
nestaju razlike između nacionalnih i internacionalnih tržišta zdravlja kao javnog
dobra — kao što nestaju i nacionalne granice u prometu roba, usluga i kapitala. U
istraživanju — definisanju optimalnog modela zdravstva u uslovima globalizacije
— imali smo u vidu i stalno povećanje broja stanovnika planete, koje utiče na
upotrebu, raubovanje i devastiranje pojedinih resursa, poput vode (pijaće) i
obradivog zemljišta.