Percipirani nivo stresa i nepoverljivost prema potražnji psihološke pomoći kod studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Студије здравствених струка подразумевају захтевне студијске програме. Хронична изложеност стресу услед повећаних захтева може довести до повећане потражње за психолошком помоћи код студената. Страх од стигматизације услед ризика од откривања личних информација и постојања евиденције о обраћању за помоћ су најчешћи узроци неповерљивости према потражњи психолошке помоћи. Циљ истраживања био је да се утврди ниво неповерљивости студената према потражњи психолошке помоћи услед постојања психичких потешкоћа са којима се сусрећу током периода студирања. Истраживање, по типу, спада у студију пресека. Анонимна онлајн анкета коришћена је као инструмент истраживања. Узорак је чинило 317 испитаника (84.5% женског и 15.5% мушког пола) студената Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Резултати показују да 7.3% студената тренутно посећује психолога, психијатра или психотерапеута, 26.5% је у прошлости посећивало, док 66.2% студената се никад није обратило за добијање психолошке подршке. Више од половине испитиваних студената (55.8%) навело је да је тренутно изложено високом нивоу стреса и да стрес веома утиче на њихово академско постигнуће (46.4%). Чак 71.2% студената нижих и 63.2% виших година студија навело је да би волело да добије психолошку помоћ у превазилажењу стреса са којим се тренутно сусрећу, 65.3% навело је да би психолошко саветовалиште у оквиру факултета било значајно, а 58.7% је навело да би им биле значајне вршњачке групе подршке за превазилажење стреса током студија. Студенти мушког пола су имали статистички значајно виши ниво неповерљивости према потражњи психолошке помоћи у односу на студенткиње. Испитанци нехетеросексуалне оријентације имали су значајно виши ниво неповерљивости у односу на испитанике хетеросексуалне оријентације. Студенти, који су имали високо изражен стрес, имали су значајно виши ниво неповерљивости у односу на студенте са средњим и ниским нивоом перципираног стреса. Ниво неповерљивости, код особа које никада нису посећивале психолога, био је зачајно виши у односу на особе које тренутно добијају психолошку помоћ и оне који су у прошлости посећивали психолога, психијатра или психотерапута. Истраживање указује на важност креирања јавноздравствених активности и програма на нивоу Мединског факултета кроз које би се студенти научили здраве механизме за превазилажење стреса током студија што би значајно утицало на побољшање квалитета живота и академског успеха студената кроз међусобну сарадњу и подршку.