Published January 1, 2014 | Version v1
Journal article Open

Из периодизације оријенталних утицаја у српском језику

  • 1. Филолошки факултет Универзитета у Београду

Description

Иако су везе српског језика са оријенталним језицима веома старе, оне су посебно обележиле период од XIV века. Највише турских језичких трагова остало је дуж главних стратегијских праваца турског надирања, чему су допринеле и миграције српског становништва које су разносиле турцизме далеко од средишних балканских области. Контакти српског и турског језика остваривали су се у широкој социолингвистичкој скали коју је наметао турски освајач. Снажно потискивање турске власти с Балкана крајем XIX века и њено коначно протеривање почетком XX века имало је за последицу осеку турцизама, до које је неизбежно дошло укључивањем ове области у другачији, већ увелико европски цивилизацијски миље. Бројни турцизми су, међутим, оставили неизбрисив траг прошлих времена са тежњом да се ова лексика подмлађује и укључује у процесе тананих стилско‑семантичких нијансирања у српском језику.

ON THE PERIODIZATION OF ORIENTAL INFLUENCES IN THE SERB LANGUAGE


Although the links between the Serb language and Oriental languages date back far
in history, they distinctly marked the period of Ottoman domination in the Balkans, i.e. the
period since the 14th century. The most abundant Turkish linguistic traces have remained
along the main strategic lines of Ottoman expansion (Thrace – Macedonia – south Serbia
– the Raška region – Bosnia and Herzegovina); migrations of the Serb population contributed
to their wide reach by disseminating Turkish loanwords far from central Balkan areas.
The contacts between the Serb language and Turkish languages occurred in a broad sociolinguistic
range dictated by Ottoman conquerors (terminology related to state administration,
army, judicial system, commerce, cookery, etc.). Turkish loanwords left a particularly
strong imprint on urban civilization and the economic prestige of cities fostered the adoption
and spreading of Turkish words. However, this approach needs further exploration.
(For example, there are areas populated by Serbs where the semantic distinction between
the Slavic lexeme ložica and Turkish kašika has persisted almost to the present day: one
designates a spoon made of metal, while the other stands for a spoon made of wood). The
forceful retreat of Ottoman domination from the Balkans in the late 19th century resulted
in the withdrawal of Turkish loanwords, which was inevitable after these areas had been
incorporated into a different largely European civilizational context. This was also reflected
in some purist interventions toward the Turkish lexical heritage, though their effect was not
significant.
A predominantly urban way of life will probably widen the gap – in a different, more
modern way – between the process of the further withdrawal of Turkish loanwords and their
retaining as stylistic means in particular areas of language usage. The pronounced stylistic
shading of Turkish loanwords (where overtones of intimacy, humour, derision, derogation,
ridicule and contempt are particularly frequent) will inevitably result in their further degradation
to a lower level of standard language usage. Therefore, in entertaining readings,
light literary genres and newspapers columns, Turkish loanwords will remain a devoted
companion to the Serb standard language. Already nowadays, this trend is typical not only
of the Serb linguistic context, but also of other areas of the Balkans.

 

Files

2014_Radic_Periodizacija.pdf

Files (790.8 kB)

Name Size Download all
md5:678c608d1dbbfc6cddae3c31c5142f78
790.8 kB Preview Download

Additional details

References

  • Белић 1998: Александар Белић, Око нашег књижевног језика, Изабрана дела Александра Белића, осми том, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
  • Ђинђић 2013: Марија С. Ђинђић, Турцизми у савременом српском књи- жевном језику (Семантичко‑деривациона анализа), докторска дисертација у рукопису, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Београд.
  • Ивић 1966: Павле Ивић, О Вуковом Рјечнику из 1818. године, Сабрана дела Вука Караџића, Књига друга: Српски рјечник (1818), посебан отисак, Просвета, Београд.
  • Јовановић 1911: Владан С. Јовановић, Гаврило Стефановић, Венцловић, Срп- ски дијалектолошки зборник, II, Српска краљевска академија, Београд, 105–306.
  • Jonke 1965: Ljudevit Jonke, Književni jezik u teoriji i praksi, Znanje, Zagreb.
  • Kazazis 1972: Kostas Kazazis, The status of turkisms in the present‑day Balkan languages, Aspects of the Balkans, Continuity and change, Contributions to the International Balkan Conference held at UCLA, October 23–28, 1969 (edited by Henrik Birnbaum), Mouton, The Hague – Paris, 87–116.
  • Караџић 1957: Вук Стеф. Караџић, Живот и обичаји народа српскога, Српска књижевна задруга, коло L, књига 340, Београд.
  • Лома 2002: Александар Лома, Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Српска академија наука и уметности, Балканолош- ки институт, Посебна издања 78, Београд.
  • Мирчев 1963: Кирил Мирчев, Историческа граматика на българския език, "Наука и изкуство", София.
  • Москов 1981: Моско Москов, Българо‑тюркски езикови контакти (езикови остатъци, състояние, проблеми), Съпоставително езикознание, 3–5/1981, Софийски университет "Климент Охридски", София, 80–104.
  • Николић 1996: Мирослав Николић, Непроменљиви придеви у српском јези- ку, Наш језик, XXXI/1–5, Институт за српски језик, Београд, 35–54.
  • Okuka 2006: Miloš Okuka, Srpski na kriznom putu (Povjesnica, ideologija, jezička zbilja), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo.
  • Пипер 1991: Предраг Пипер, Увод у славистику 1, Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Београд.
  • Popović 1960: Ivan Popović, Geschichte der serbokroatischen Sprache, Otto Harrassowitz, Wiesbaden.
  • Popović 1983: Miodrag Popović, Pamtivek, Srpski rječnik Vuka St. Karadžića, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
  • Радић 1990: Првослав Радић, О стилским вредностима хибридних изведеница у српскохрватском књижевном језику (Балканолошки аспект), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXXIII, Нови Сад, 399–405.
  • Радић 2001: Првослав Радић, Турски суфикси у српском језику (са освртом на стање у македонском и бугарском), Институт за српски језик САНУ, Библиотека Јужнословенског филолога, књ. 17, Београд.
  • Радић 2003: Првослав Радић, О два аспекта балканизације српског књижевног језика, Јужнословенски филолог, LIX, Институт за српски језик САНУ, Београд, 105–152.
  • Радић 2010: Првослав Радић, Копаонички говор. Етногеографски и културо- лошки приступ, Етнографски институт САНУ, Посебна издања, књ. 70, Београд.
  • Sandfeld 1930: Кristian Sandfeld, Linguistique balkanique, Problèmes et résultats, Paris 1930.
  • Скерлић 1964‑III: Јован Скерлић, Писци и књиге, III, Просвета, БеоградSkok 1934–1935: Petar Skok, Restes de la langue turque dans les Balkans, Revue internationale des etudes balkaniques, Beograd, 585–598..
  • Скерлић 1964‑IV: Јован Скерлић, Писци и књиге, IV, Просвета, Београд.
  • Скок 1992: Петар Скок, Долазак Словена на Медитеран, Catena Mundi – Српска хроника на светским веригама, Књига I, Ибарске новости – Краљево, Матица Срба и исељеника Србије – Београд, 83–94 (репринт).
  • Stachowski 1967: Stanisław Stachowski, Studia nad chronologią turcyzmów w języku serbsko‑chorwackim, Zeszyty naukowe Uniwersytetu Jagielońskiego, CXLV, Prace językoznawcze, 18, Kraków.
  • Стефановић 1818: Вук Стефановић, Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма, Беч (фототипско издање у едицији: Дела Вука Караџића, Просвета, Београд 1969).
  • Трубецкој 2004: Николај Трубецкој, Европа и човечанство, Логос, Београд (превод и поговор В. Станишић).
  • Ćorović 2013: Vladimir Ćorović, Slovenska plemena i njihova kultura (интер- нет, доступно на http://www.rastko.rs/rastko‑bl/istorija/corovic/ istorija/1_5_l.html – посећено 14. Х 2013).
  • Ћурчић 1937: Вејсил Ћурчић, Занати и кућна индустрија на Балкану под Турцима, Књига о Балкану, II, Балкански институт, Београд, 143–157.
  • Škaljić 1979: Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, "Svjetlost", Sarajevo.
  • http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t26591.lt.html – посећено 27. IV 2007.
  • http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rusija‑u‑jagmi‑za‑arktickim‑blagom.sr.html – посећено 20. VIII 2011.