OGLED O ONIMA KOJI BI DA BUDU MUDRI I O ONIMA KOJI IM SE SMEJU

Autorka ispituje zašto su određenim piscima komedije, i uopšte onima koji se u svojim spisima služe humorom, ljubitelji mudrosti,  jedna od omiljenih i lakih meta. Pored toga, ovaj ogled ima za cilj da pokaže da se stoici, interpretirajući smeh, delom nadovezuju i na Platonove uvide iz Države. Ispostavlja se kako ni Platon ni stoici nisu preterano naklonjeni smešnom, uprkos tome što se služe humorom u svojim delima. Filozofi, naime, prema Platonovom i stoičkom sudu, treba da budu dostojanstveni i iznad poroka. Osim toga, filozofi treba žive u skladu sa svojom filozofijom. Upitno je, međutim, da li filozofi mogu, i da li uspevaju sasvim (ako uopšte) da zadovolje ove kriterijume. Štaviše, doksografska tradicija, ali i drugi pisci, ubeđuju da to nije slučaj, tako što ukazuju na svojevrsni raskorak koji, makar iz njihove perspektive, postoji između teorijske pozicije koju filozofi zastupaju, i načina na koji oni žive. Taj raskorak, koji može da se razume i kao greška, podstiče, izaziva, stavlja u pitanje, a naposletku i (do)vodi do (pod)smeha.