ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ – ЗАБОРАВЉЕНО БЛАГО

Оснивање здравствених задруга представља прекретницу у развоју здравственог система Краљевине СХС а касније и Југославије. Заједничким напорима Министарства народног здравља, народних покрета и међународних организација, а пре свих Америчке мисије за помоћ српском народу, здравствене задруге су заједничким напорима својим иновативним концептом по први пут биле примењене на нашим просторима. Тешка јавноздравствена слика народа пре, а посебно после Првог светског рата иницирала је покретање здравственог задругарства. Бројне препреке су се налазиле на путу оснивања и развоја здравствених задруга али захваљујући доброј организацији, међусобној координацији свих актера од значаја, али и солидарном задругарском „духу”, новонастајући проблеми су били превазилажени. Позитивна улога здравствених задруга најбоље се може видети у компарацији резултата јавноздравствених проблема након Првог светског рата и у периоду пред почетак Другог светског рата што је приказано у раду. Прве здравствене задруге основане су 1922. године и од тада па до почетка Другог светског рата њихов број је растао као и број задругара и корисника услуга које су пружале здравствене задруге. Међу најзначајнијим препрекама у оснивању и раду здравствених задруга могу се издвојити оне препреке финансијске природе али и проблеми необразованог становништва и бројни „наслеђени“ проблеми здравствене природе у народу након претходних ратова. Међутим, добрим радом, задруге су штеделе и сваке године имале све више новца који су реинвестирале у жељи да побољшају свој положај и пруже бољу здравствену заштиту. Улога лекара је промењена од пасивне која се огледала у „чекању“ у амбуланти да пацијент дође на преглед, до активне у којој задружни лекар са својим тимом обилази пацијенте. Овакав приступ је појачао превенцију, смањио број оболелих од инфективних и других болести и утицао образовно на становништво које је било пртетежно неписмено и слабог образовног статуса. Након инцијалног успеха стручњаци из целог света од Јапана, Кине, Индије, САД, Румуније, Бугарске, Пољске, Француске били су заинтересовани да им наши стручњаци пренесу знања о развоју овог иновативног покрета. Бројне здравствене задруге у свету су основане управо према моделу који су наши стручњаци осмислили. Овакав глобални значај је важно изнова истицати, а нове моделе здравственог задругарства вреди даље истраживати с обзиром на бројне проблеме са којима се данас суочава здравствени систем Републике Србије.