DR GAVRILO KOJIĆ – PIONEER OF THE RURAL HEALTH COOPERATIVES IN SERBIA AND THE WORLD / DR GAVRILO KOJIĆ – PIONIR SEOSKOG ZDRAVSTVENOG ZADRUGARSTVA U SRBIJI I SVETU / DR. GAVRILO KOJIĆ – PIONNIER DE LA COOPÉRATIVES RURALE DE SANTÉ EN SERBIE ET LE MONDE

Ova monografija nastala je u vreme obeležavanja stogodišnjice formiranja prvih zdravstvenih zadruga na teritoriji Srbije. Njen cilj je da prikaže osnovne elemente u životu, radu i delovanju pionira zdravstvenog zadrugarstva u Srbiji – dr Gavrila Kojića, te da podseti na njegove značajne ideje, njihov razvojni put i otelotvorenje u praksi. Osim toga, nadahnuti internacionalnim uspehom zdravstveno-zadružnog modela poteklog iz Srbije (razvijanog u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji ali ugašenog u Federativnoj Saveznoj Republici Jugoslaviji), smatramo da ova studija ima i širi društveni značaj, te da se zahvaljujući njenim rezultatima u daljim istraživanjima sa značajnom sigurnošću može mapirati i uticaj idejnog i fizičkog razvoja zdravstvenog zadrugarstva u svetu, vođenog inicijalnim idejama pionira iz Srbije.
Dr Kojić nije jedini pionir zdravstvenog zadrugarstva u Srbiji, a o tome da li je najzaslužniji može se dodatno polemisati. No, on svakako jeste jedna od vodećih figura u razvojnoj putanji jedne plemenite ideje. Osim toga, dr Kojić je svoj, nažalost kratak, ali iskustveno bogat život zaista u velikoj meri posvetio razvoju zdravstvenih zadruga, rukovođen pre svega potrebama i željom da se stanovništvu u ruralnim oblastima obezbedi adekvatna zdravstvena zaštita. Iako nemamo podatke o interesovanju dr Kojića za tzv. utopijska dela Platona, Fransisa Bejkona, Etjena Kabea ili Tomasa Mora, u njegovom radu primetan je upliv ovih autora, čija su dela imala značajan uticaj na razvoj samog zadrugarstva. Dr Kojića svakako možemo i trebalo bi da svrstamo i u ideologe zadrugarstva, reformatore zadružne organizacione forme i inovatore na polju svetskog zadrugarstva, i to na najvišem nivou, te u dostojne sledbenike Roberta Ovena, Šarla Furijea, Frederika Vilhelma Rajfajzena i drugih.
U okviru ove monografske studije korišćeni su retki dokumenti iz arhive Muzeja nauke i tehnike, zbirke Muzeja Srpskog lekarskog društva i iz lične zaostavštine dr Kojića koji nisu ranije objavljivani. Oni pružaju dodatne informacije o načinu i toku razvoja zdravstveno-zadružnog pokreta u Srbiji, kao i o samom životu i stvaralaštvu dr Kojića. Šta je još važna poruka ove studije? Bogata istorija srpskog naroda i njegovog stvaralaštva, kako naučnog tako i stručnog, ne odlazi u zaborav, pa tako, polazeći od stare krilatice da se istorija ponavlja, ni ideje, put i cilj zdravstvenih zadrugara Srbije neće pasti u zaborav već će se dalje razvijati, bilo kao korisni koncept u modernom društvu ili pak kao nužno sredstvo za rešavanje zdravstvenih i drugih problema ljudske zajednice. O tome će, nadamo se, svedočiti i generacije koje dolaze.
Osim toga, posmatrano iz perspektive implementacije jedne ideje na nivou društva, u okviru najvećeg državnog podsistema – a to je zdravstveni, jednog celovitog ciklusa u ovom smislu (jer ideja je ostvarena a svedoci smo načina njenog delovanja na putu do ostvarenja), primeri navedeni u ovoj studiji impliciraju i dokumentuju ono što se danas naziva istraživačkim zagovaranjem (eng. Research Advocacy) a što podrazumeva način praktične pripreme društva (ili određenog slojevitog privrednog ili drugog okruženja) za primenu naučne ideje u praksi, nominalno posmatrane kao segment translacione nauke i menadžment implikacija. Na putu do ostvarenja cilja tj. ustanovljavanja organizacione forme koja bi zadovoljila zdravstvene potrebe seoskog stanovništva, ključni su bili počeci u kojima je dr Kojić sa svojim internacionalnim i interdisciplinarnim timom saradnika – veštim traženjem adekvatne surogat organizacije koja će moći da podrži novonastalu zdravstveno-zadružnu organizaciju – uspostavio trajnu saradnju sa Savezom zemljoradničkih zadruga Srbije. Dalje, u saradnji sa brojnim organizacijama, nacionalnim i internacionalnim, kao i stručnjacima iz različitih oblasti, te su se ideje polako pretvarale u realnost, vodeći zadovoljavanju zdravstvenih potreba, kao osnovnog zadružnog principa zdravstvenih zadrugara.
Kakav je uticaj ideja pionira zdravstvenog zadrugarstva u Srbiji? Odgovor na ovo pitanje jeste jedna od ključnih stavki koja je dovela do entuzijastičnih napora autora ovog i drugih radova na temu zdravstvenog zadrugarstva. Nadamo se da će čitaoci ta nastojanja prepoznati. Naime, radi se o formiranju jednog od primarnih zdravstveno-zadružnih modela tog tipa u svetu, a zatim i o značajnoj geografskoj disperziji ideje zdravstvenih zadruga po modelu poniklom u Srbiji, o čemu postoje brojni dokazi u svetu (slične zadruge osnivane su u SAD, Indiji, Poljskoj, Kini, Japanu itd.). U ovoj monografiji istakli smo i neke od dokumenata koji ukazuju na te činjenice.
Osim toga, ideje dr Kojića o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, jednakosti i pravičnosti u pružanju zdravstvenih usluga, a zatim i o formiranju međunarodnog sektora zdravstvenog zadrugarstva, pokazale su se kao izvrsne, ali nažalost i preuranjene za doba u kome je živeo i stvarao. O tim i drugim zamislima biće više reči u ovoj monografiji. Za sada, dovoljno je reći da su se te ideje na različite načine implementirale u moderne zdravstvene sisteme širom sveta, ali tek decenijama kasnije.
Ova monografija predstavlja jedan od koraka ka boljem razumevanju uticaja dr Kojića na zadrugarstvo, kako u Srbiji tako i u svetu, te shodno tome inicira dalju neophodnost adekvatnog, više nego zasluženog pozicioniranja dr Kojića u nacionalnoj i svetskoj naučnoj i stručnoj literaturi.