Hranljiva vrednost sirovog i termički obrađenog zrna soje u ishrani tovnih pilića u zavisnosti od nivoa tripsin inhibitora

Soja predstavlja jedan od osnovnih hraniva koje se koristi u ishrani pilića u tovu, za zadovoljenje potreba u proteinima i esencijalnim aminokiselinama. Po ukupnom sadržaju proteina i njihovoj biološkoj vrednosti soja se svrstava u jedno od
najkvalitetnijih proteinskih hraniva, čija aminokiselinska struktura može potpuno da zadovolji potrebe pilića u skoro svim esencijalnim aminokiselinama. Prisustvo Kunitz tripsin inhibitora (KTI), i drugih termolabilnih antinutritivnih faktora
ograničava upotrebu soje uz obaveznu termičku obradu. Selekcijski napredak omogućio je stvaranje novih sorti koje imaju niži nivo antinutritivnih faktora, među kojima je i sorta „Lana“. Prema ostvarenim rezultatima upotreba soje sorte „Lana“ u
smešama (grover i finišer) za ishranu brojlera u koncentraciji od 30% dala je značajno lošije proizvodne parametre u odnosu na termički tretiranu, ali i značajno bolje u odnosu na termički neobrađenu sortu sa standardnim nivoom KTI. Zabeležena ekonomska efikasnost i indeks cena u SL grupi je skoro isti kao i kod grupa sa termičkim tretmanom. Najveća površina i visina crevnih resica, kao i dubina kripte je zabeležena u SL grupi. Konstatovana je statistički vrlo značajna hipertrofija pankreasa i uvećanje jetre kod SS grupe ali i značajno uvećanje pankreasa u SL grupi u odnosu na grupe sa termičkim tretmanom. Evidentna je i značajno lošija svarljivost hranljivih materija (marker metoda, i metoda totalne kolekcije) u SL i SS grupama nasuprot onih grupa koje su bile na termičkom tretmanu. Kod upotrebe različitih nivoa sorte „Lana“ u finišer (peletiranim) smešama za ishranu brojlera, kada su u pitanju proizvodni parametri, dobijene vrednosti su zadovoljavajuće uz sporadična odstupanja u grupama SL14% i SL21%. Takođe Indeks cena i ekonomske efikasnosti je vrlo približan kontrolnoj grupi. Svarljivost u distalnom ileumu je bila značajno bolja u kontrolnoj i 7%SL grupi, za razliku od proksimalnog ileuma gde ne postoji statistička značajnost. Svarljivost azota u distalnom ileumu je bila značajno lošija u 21% SL grupi, dok u proksimalnom ileumu nije bilo statistički značajnih razlika. Retencija azota je bila značajno bolja u kontrolnoj i 7%SL grupi. Razmatrajući sve rezultate, upotreba soje „Lana“ u ishrani brojlera bez prethodne termičke obrade nije preporučljiva u ishrani od 11 dana u koncentraciji od 30% , ali je moguća u peletiranim finišer smešama u nivou do 14% udela u smeši.