Pozicioniranje subjekta u interaktivnoj umetnosti: Psihoanalitičko čitanje instalacije Ovo je džungla

U ovom radu analizira se način na koji interaktivna umetnička instalacija Ovo je džungla autorki Izobel Nouls (Isobel Knowels) i Van Saur vajn (Van Sowerwine) pozicionira subjekat u kontekstu susreta sa nasiljem, koristeći teorijski okvir psihoanalitičke teorije Žaka Lakana (Jacques Lacan). Instalacija je osmišljena tako da fizički i emocionalno angažuje učesnike, omogućavajući im da na iskustvenom nivou preispitaju vlastitu poziciju u odnosu na druge – kao potencijalne žrtve, posmatrače ili aktere nasilja. Kroz analizu jezika, tela i prostora interaktivnosti, rad istražuje kako subjekt biva formiran i pozicioniran unutar simboličkog poretka, ali i kako se aktivira kao reaktivno biće koje kroz telesni odgovor artikuliše ono što ostaje izvan jezika – ne izrecivo i traumatsko. Polazeći od Lakanove koncepcije subjekta kao efekta jezika i simboličke kastracije, rad se takođe oslanja na feministička čitanja  psihoanalize Julije Kristeve (Julia Kristeva) i Džudit Batler (Judith Butler), kao i na teorije afekta i telesne subjektivnosti Brajana Masumija (Brian Massumi) i Sare Ahmed (Sara Ahmed). U ovom okviru, instalacija Ovo je džungla tumači se kao prostor afektivnog mapiranja pozicija nasilja, u kojem se granice između subjekta i objekta brišu, a identifikacije sa pozicijama „žrtve” ili „nasilnika” bivaju destabilizovane. Poseban akcenat stavlja se na ulogu jezika kao diferencijalnog sistema koji oblikuje nesvesne obrasce identifikacije, ali i na potencijal umetnosti da otvori prostore za izmeštanje iz zadatih diskurzivnih pozicija koje određuje simbolički poredak. Instalacija time ne funkcioniše samo kao estetski događaj, već i kao eksperimentalna forma koja testira granice subjekta, jezika i tela u kontekstu savremenih reprezentacija traume i međuljudskog nasilja.