KOMPARATIVNA ANALIZA RAZLIČITIH METODA DISPEČINGA REAKTIVNIH SNAGA IZMEĐU GENERATORA U ELEKTRANI

Kratak sadržaj

U radu su prikazana 2 metoda dispečinga reaktivnih snaga između
generatora u jednoj elektrani. Ukupan zahtev za reaktivnom snagom se raspoređuje između
generatora koji su priklјučeni na mrežu i koeficijenti opterećenja se održavaju jednakim. Kod
prvog metoda, „prema mreži“, koeficijent opterećenja se računa kao odnos generisane reaktivne
snage generatora i ukupnog stvarno raspoloživog reaktivnog opsega. Kod drugog metoda,
„prema generatoru“, koeficijent opterećenja se računa prema znaku ukupnog zahteva. Ako je
zahtev pozitivan (na terminalima generatora) koeficijent opterećenja se računa kao odnos
generisane reakivne snage i pozitivnog dela opsega (od nule do maksimalno raspoložive
reaktivne snage), a ako je zahtev negativan koeficijent opterećenja se računa kao odnos
apsorbovane reakivne snage i negativnog dela opsega (od nule do minimalno raspoložive
reaktivne snage).
Prednost prvog režima raspodele je da svi generatori istovremeno dostižu svoje minimalne i
maksimalne dozvoljene vrednosti, Qmin i Qmax, što za posledicu ima istovremenu aktivaciju
limitera pobude pri promeni napona mreže. Prednost drugog metoda raspodele je održavanje
jednake raspodele napona na krajevima generatora, što povolјno utiče na životni vek
generatora. Samo ukoliko je napon na krajevima generatora ograničavajuči faktor i ovaj režim
obezbeđuje istovremeno dostizanje Qmin i Qmax i istovremenu aktivaciju limitera.