Универзитетска библиотека у Београду за време Другог светског рата / University Library of Belgrade in the Second World War

Други светски рат и компликовање међународних односа које му је претходило угушили су професионални полет који се развијао међу упосленицима библиотека у Краљевини Југославији тридесетих година 20. века. Уследила је борба за људске животе, али и за књижно благо које и пре почетка рата постаје мета. Након бомбардовања Београда те у њему националне библиотеке, 6. априла 1941. године, Универзитетска библиотека (УБ) је, са само двадесетак запослених, постала главна престоничка, па и национална библиотека.

Специјални референт за библиотеке Штаба војноуправног команданта Србије је од Универзитетске библиотеке захтевао да омогући издавање књига члановима немачке војне силе, отпочне са издвајањем нежељених књига из свих својих одељења, препише библиотечку картотеку у два примерка, редовно шаље месечне извештаје о раду на немачком језику, да достави предлог закона о јавним библиотекама који је израђен у Друштву југословенских библиотекара. Библиотекари УБ, они најстручнији за библиотечку област тог времена, добијали су задатке од Министарства просвете који су били ван њихових редовних надлежности. Библиотекарки Смиљи Мишић било је задато да изради извештај о стању библиотека у земљи, да руководи израдом централног каталога јавних библиотека, да буде предавач на Течају за библиотекаре. Њеној колегиници Милици Војиновић поверена је израда плана Течаја за библиотекаре, док је са Љубицом Марковић припремила упутства за рад у средњошколским библиотекама. Увиђа се да је Министарство просвете колаборационистичке владе показивало воље да уреди библиотечку област, а да је у ту сврху тражило ангажовање управо библиотекара Универзитетске библиотеке у Београду. Њихов рад се није заснивао на беспоговорном извршавању, већ на слободном мишљењу које је било засновано на стручности и знању.

У раду се анализирају улоге библиотекара УБ у догађајима и одлукама који се односе на библиотекарство у Србији од 1941. до 1945. године. Основ за истраживање даје архива Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ која се чува у самој установи, фонд Министарства просвете и вера у Државном архиву Србије, као и објављене публикације на тему Другог светског рата.

The Second World War and the complication of international relations that preceded it stopped the professional enthusiasm that developed among library employees in the Kingdom of Yugoslavia during the 1930s. Struggle for human lives followed, but also for the literary treasure which was targeted before the war began. After the bombing of Belgrade and its national library, on April 6, 1941, the University Library, with only twenty employees, became the main capital and even national library.

This paper presents an attempt to analyze, from a time distance of almost eight decades, the role of the University Library in Belgrade in activities related to Serbian librarianship during the Second World War. The basic material for the research was found in the archive of the University Library Svetozar Marković, which is kept in the institution itself, in the fund of the Ministry of Education and Religion within the State Archives of Serbia, and in publications on the Second World War.

It can be seen that the Ministry of Education in the collaborationist government showed the will to regulate the library area, and for that purpose, it engaged librarians from the University Library. The best experts in the library field at that time, they were given tasks beyond their regular competencies. Librarian Smilja Mišić was assigned to prepare a report on the state of libraries in the country, lead the development of the central catalogue of public libraries, and be a lecturer at the Course for Librarians. Her colleague Milica Vojinović was entrusted with drafting the course plan, while she and Ljubica Marković prepared instructions for work in high school libraries. Their work was not based on unquestioned execution but on free opinion grounded on expertise and knowledge. The librarians of the University Library were advocating for their profession with the same dedication as before the war and participating in librarianship projects needed in a regular state.

The research of the extensive archive of the Ministry of Education and Religion is still ongoing, and new findings are expected, which will enable this stage in the history of Serbian libraries to be fully illuminated and objectively assessed.