Америчка кинематографија о српском језику у Босни и Херцеговини

У раду се даје лингвистичка анализа деоница на „српском“ језику у два америчка играна филма (Behind Enemy Lines, 2001; The Hunting Party, 2007) с темом грађанског рата у Босни и Херцеговини. Анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске (тј. западноевропске) политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише, на њене средишне делове. Зато је језик глумаца који играју Србе у анализираним филм- ским причама организован тако како би његови говорници у језичком (нпр. екавизми, конструкција да + презент м. инфинитива и др.) и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанскохерцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе откад Срби постоје на Балкану.

AMERICAN CINEMATOGRAPHY ABOUT SERB LANGUAGE IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

The paper focused on the linguistic analysis of two American feature films and on what they could confirm in the sociohis. torical and cultural senses of the word. Those are the films Behind Enemy Lines (2001) and The Hunting Party (2007), which S were distributed worldwide, and broadcast on various TV stations and their channels. The paper offers an analysis of modest film sections in Serb language, more precisely — in the language S here selected to represent “Serbian‘, in the way its speakers (acctors) were instructed to represent the Serbss Linguistic analysis indicates that the language represented in these films has served the purpose of the already habitual policy of the West towards the Serbs and the Serb language. Following its own geopolitical interests in the Balkans, that policy has al ways tended to minimise the Serb ethnic and linguistic area and limit it to Serbia, more precisely, to its central parts. Therefore the language of the actors playing Serbs in these Bosnian film stories was organised in such a way that they linguistically (ekavisms, da + present construction, etc.) and in every other sense represent newcomers, more exactly — the aggressors coming from Serbia, and not the Bosnia-Herzegovinian Serbs who have lived in Bosnia and Herzegovina since the first Serb settlements appeared in the Balkans.