Језичка реформа Вука Ст. Караџића и српско национално питање
Description
Караџићева реформа, иако усредсређена на питања језика и правописа, имала је широк културолошки домет у српском народу и била значајан допринос учвршћивању српске националне свести. Национална афирмација Срба није могла бити спроведена без чврстог ослањања на народни језик и народну културу (књижевни језик заснован на народном говору, а графија на његовом
фонетском систему). Караџић је, отуда, морао укључити и питање територијалне распрострањености Срба и српског језика, што га је водило до закључака који су у појединим срединама наилазили на жучна оспоравања. Ипак, у србистици се до данашњих дана препознаје континуитет у караџићевском приступу овом питању.
The Language Reform of Vuk St. Karadžić and the National Question among the Serbs
From the very beginning, the philological activity of Vuk Karadžić was focused on issues associated with the national affirmation of the Serbs. Karadžić’s main task was related to the sphere of linguistics and it had to do with the reform of the literary (standard) language. In this context, he had to address two key issues: designing of a writing systemn that would be adjusted to the phonetic system of the folk language and the selection of them dialect basis for the literary language. Conforming to the spirit of the times in which he lived, in his pursuit of the national identity of the Serbs, Vuk Karadžić primarily relied on linguistic criteria, considering other criteria, such as religion, less important. Karadžić’s approach to the issue of the distribution of the Serb language did not remain without followersb in contemporary studies.
Files
2016_Radic_Vuk_Reforma.pdf
Additional details
References
- Ендре Арато, Борба за стварање књижевног језика у Источ- ној Европи, Културно‑политички покрети народа Хабзбуршке монархије у XIX веку (зборник радова), Матица српска, Нови Сад, 61–87.
- Голуб Добрашиновић (прир.), Копитар и Вук, Вуков сабор (Тршић) – Издавачка радна организација "Рад", Београд.
- Вас. Ђерић, О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, Београд.
- Милорад Екмечић, Аустријска политика у Босни, Даница – српски народни илустровани календар за годину 1995, Вукова задужбина, Београд, 128–134.
- Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања. Исто- рија Срба у новом веку (1492–1992), Evro-Giunti, Београд.
- Павле Ивић, Јован Кашић, О језику код Срба у раздобљу од 1804. до 1878, Историја српског народа, пета књига, други том, Српска књижевна задруга, Београд, 311–380.
- Вук Стефановић, Српски рјечник, истолкован њемачким и ла- тинским ријечма, Беч (Просвета, Београд 1969 – фототипија).
- Вук Стефановић Караџић, Срби сви и свуда, 129–146, у: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестоматија), Требник, Београд 2002.
- Вук Стеф. Караџић, Српски рјечник, истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, Беч (Нолит, Београд 1975 – фототипија).
- Вук Стефановић Караџић, Срби и Хрвати, 151–154, у: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестоматија), Требник, Београд 2002.
- Божидар Ковачек (прир.), Магарашевићев Летопис о Вуку и народној поезији (фототипски колаж), Нови Сад.
- Франц Миклошић, Српски и хрватски, 201–202, у: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестоматија), Требник, Београд 2002.
- Александар Младеновић, Типови књижевног језика код Срба у другој половини XVIII и почетком XIX века, Реферати за VII међународни конгрес слависта у Варшави, Филозофски факултет, Нови Сад, 39–53.
- Миодраг Поповић, Видовдан и часни крст, Оглед из књижевне археологије, Слово љубве, Београд.
- Првослав Радић, Из икавске баштине српског језика: О говору тукуљских Раца, Научни састанак слависта у Вукове дане, 43/3, Међународни славистички центар – Филолошки факултет, Београд, 181–213.
- Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Штам- парија графичког завода "Макарије", А. Д., Београд–Земун.
- Владимир Стојанчевић, Вуково интересовање за "Шоп- лук" и "Шопове", Ковчежић, Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, књига тринаеста, Вуков и Доситејев музеј, Београд, 15–20.
- Ивица Тодоровић и др., Етнологија и генетика, Прели- минарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, Етнографски институт САНУ – Друштво српских родословаца "Порекло", Београд.
- И. В. Чуркина, Национальное возрождение югославянских народов Габзбургской монархии, у: Чуркина и др., На путях к Югославии: за и против, Российская академия наук – Институт славяноведения и балканистики, Индрик, Москва, 8–58.
- John Bowring, Servian popular poetry, http://books.google.rs/book s?id=ijwJAAAAQAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_ r&cad=0#v=onepage&q&f=false (приступљeno 7. V 2014).
- Dalibor Brozović, Standardni jezik – Teorija, usporedbe, geneza, povijest, suvremena zbilja, Matica hrvatska, Zagreb.
- Richard Frucht (ed.), An Introduction to the People, Lands, and Culture, Volume 3, ABC – Clio, Santa Barbara (California), Denver (Colorado), Oxford (England).
- Ljudevit Gaj, Čije je kolo, 169–171, у: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестоматија), Требник, Београд 2002.
- Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania, The imperialism of the imagination, Yale University Press – New Haven and London.
- Robert D. Greenberg, Language and Identity in the Balkans, Serbo‑Croatian and its Disintegration, Oxford Univeristy Press, New York.
- Josip Hamm, Vatroslav Jagić i Poljaci, RAD Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knjiga 282, Odjel za filologiju, knjiga I, Zagreb, 75–222.
- Petar Hektorović, Ribanje i ribarsko prigovaranje (prir. Ramiro Bujas), Jadranski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb.
- Peter Herrity, Вук као дијалектолог, Научни састанак слависта у Вукове дане, 17/2, Међународни славистички центар – Фило- лошки факултет, Београд, 349–358.
- Pavle Ivić, Language planning in Serbia today, International Journal of the Sociology of Language, 151, Berlin – New York (offprint), 7–17.
- Jernej Kopitar, Патриотске фантазије једног Словена, 75–84, у: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестоматија), Требник, Београд 2002.
- Snježana Kordić, Jezik i nacionalizam, Durieux, Zagreb.
- Josip Lisac, Štokavski i torlački idiomi Hrvata, Hrvatski jezik (red. Mijo Lončarić), UniwersytMiodrag Popović, Romantizam 1, Nolit, Beograd.et Opolski – Instytut Filologii Polskiej, Opole, 195–204.
- Tomo Matasić, Dobar dan! Ein Lehrbuch des Kroatischen mit Anhang für Serbisch, Max Hueber Verlag, München.
- Prvoslav Radić, Ivo Andrić between the East and West – Cultural draft, Исследования по славянским языкам, 14, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 373–385.
- Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek – Čigoja štampa, Beograd.
- Slavko Vukomanović, Jezik, društvo, nacija, JugosloRebecca West, Black Lamb and Grey Falcon. A Journey Through Yugoslavia, Macmillan, London [прво издање 1941].venska revija, Beograd.