Из митолошке лексике : Вирогон

У баточинском крају (централна Србија) забележио сам реч вирогдoн (/ виригон) у значењу "немирњак, немирно дете, ветропир". Реч се обично употребљава у обраћању, тј. прекору упућеном детету (нпр. „смири се, вирогону!“, „седи вирогону!“ и сл.), што обично прати благи покрет руке, одозго према темену детета. У лесковачком крају забележен је придевски облик вираган / вироган / вирогон, у значењу "несташан, немиран („вирогон детиште“, Митровић 1984). У РСАНУ је забележен облик вирогон са другачијим значењима: „м покр. 1. в. вихор (Врњци, Јов. Ђ. 2). 2. в. ведогоња (1) (Пирот, Живк. М. 2).“ Фитоним фирогон (Eryngium campestre) забележио је М. Симић у околини Врања (в. Симоновић 1959: 188), а исти фитоним, у значењу 'магијска биљка која расте на сувом земљишту', забележио је и М. Златановић у овом крају (Златановић 1998). Међутим, под одредницом фиригон Златановић доноси значење; "место изложено ветру" (Исто).