Primenjena matematika za studente bioloških smerova

Udžbenikom “PRIMENJENA MATEMATIKA za studente bioloških smerova”, obrađene su, u okviru sedam glava, neke od oblasti matematike, koje po mišljenju autora, imaju primenu u privrednoj praksi. Osnovni pojmovi i definicije su u prvoj glavi ilustrovani brojnim primerima. Druga glava sadrži i elemente klasične kombinatorike u okviru koje je obrađena primena latinskih kvadrata na planiranje eksperimenata. U okviru treće glave izneti su: razmera, proporcija, procentni račun, račun mešanja, pravilo trojno, račun
deobe, verižni račun, složeni kamatni račun, račun uloga i otplate duga, kao i vremenske serije podataka. Osnovi linearne algebre su izneti u četvrtoj glavi. Metode za rešavanje sistema linearnih jednačina su opisane u petoj glavi. Linearnom programiranju (šesta glava), mladoj oblasti matematike proistekloj iz organizacionih i transportnih problema pre oko šest decenija, posvećena je posebna pažnja. Pored elementarne geometrijske metode, za rešavanje problema linearnog programiranja (LP) dati su osnovi simpleks metode. Transportni problem, kao specijalan oblik problema linearnog programiranja, je detaljnije obrađen. Za njegovo rešavanje opisana je modi metoda. U poslednjoj glavi su opisani matematički modeli nekih jednostavnijih agronomskih problema. Većina opisanih modela su modeli celobrojnog linearnog programiranja (nepoznate su celobrojne, a ne realne kao
kod LP). Zahtev celobrojnosti usložnjava nalaženje optimalnog rešenja, ali je on ipak često neizbežan pri modeliranju. Na primer ako se optimizuje broj osnovnih i(ili) pomoćnih mašina, broj pojedinih stočnih grla i(ili) živine na farmi teško je izbeći celobrojnost. U radu [17] u kome se optimizuje organizacija rada kombajna za vreme žetve pšenice, uljane repice i ječma na velikom gazdinstvu (oko 1500 ha) i iznajmljivanje istih kombajna na okolnim malim imanjima je uspešno izbegnuta celobrojnost. Cilj ovog poglavlja je da se
studenti osposobe za modelovanje jednostavnijih agronomskih modela.
U okviru iznete teorije, kroz primere, detaljno je urađeno oko 50 zadataka. Na kraju izabranih poglavlja dati su zadaci za samostalno vežbanje. Ukupno ih ima 105. Većina od njih ima dato rešenje. U okviru svake glave data su poglavlja sa rešenim teorijskim pitanjima. Teorijska pitanja su rečenice za koje treba utvrditi da li su tačne ili ne. Rečenice su netačne ukoliko može da se nađe primer kada je opšte tvrđenje u rečenici netačno ili ukoliko je posledica u rečenici netačna a pretpostavka tačna ili ukoliko definicija nekog pojma