Presentation Open Access

Uloga pejzaža i ribolova u naseljavanju đerdapske klisure tokom 13,000 – 5500. pre n. e.

Živaljević, Ivana


MARC21 XML Export

<?xml version='1.0' encoding='UTF-8'?>
<record xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim">
  <leader>00000nam##2200000uu#4500</leader>
  <datafield tag="041" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">srp</subfield>
  </datafield>
  <controlfield tag="005">20200830120231.0</controlfield>
  <datafield tag="500" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">This research was not related to a project.</subfield>
  </datafield>
  <controlfield tag="001">3998627</controlfield>
  <datafield tag="711" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="d">5-7 June 2017</subfield>
    <subfield code="g">SAD</subfield>
    <subfield code="a">XL Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva</subfield>
    <subfield code="c">Belgrade, Serbia</subfield>
    <subfield code="n">NASELjAVANjE KLISURA I KANjONA U PRAISTORIJI, ANTICI I SREDNjEM VEKU</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="856" ind1="4" ind2=" ">
    <subfield code="s">451157</subfield>
    <subfield code="z">md5:5e80ff9b7a7f5ef4f4f65ec38f51fdab</subfield>
    <subfield code="u">https://zenodo.org/record/3998627/files/Abstract.pdf</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="542" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="l">open</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="856" ind1="4" ind2=" ">
    <subfield code="y">Conference website</subfield>
    <subfield code="u">http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2017/12/SAD_program_2017.pdf</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="260" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="c">2017-06-05</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="909" ind1="C" ind2="O">
    <subfield code="p">openaire</subfield>
    <subfield code="p">user-biosense_institute</subfield>
    <subfield code="o">oai:zenodo.org:3998627</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="100" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">BioSense Institute, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia</subfield>
    <subfield code="0">(orcid)0000-0002-0873-7950</subfield>
    <subfield code="a">Živaljević, Ivana</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="245" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">Uloga pejzaža i ribolova u naseljavanju đerdapske klisure tokom 13,000 – 5500. pre n. e.</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">user-biosense_institute</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="540" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</subfield>
    <subfield code="a">Creative Commons Attribution 4.0 International</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="650" ind1="1" ind2="7">
    <subfield code="a">cc-by</subfield>
    <subfield code="2">opendefinition.org</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="520" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">&lt;p&gt;Specifičan pejzaž Đerdapa nastao je brzim i moćnim tokom Dunava, koji je probijajući se kroz južne obronke Karpatsko-balkanskih planina usekao četiri klisure strmih strana, međusobno odvojene kotlinskim pro&amp;scaron;irenjima. Protičući kroz različite oblike reljefa, reku su karakterisale razlike u izgledu rečnog korita, promene u vodenom režimu, brzini toka, rečnog pada i akumulaciji, kao i mno&amp;scaron;tvo meandara, katarakti i virova. Ovakve osobenosti pejzaža bile su posebno pogodne za ribolov na slatkovodne ali i migratorne vrste riba, te je đerdapski prostor počev od srednjeg veka predstavljao jedno od najunosnijih ribolovi&amp;scaron;ta u &amp;scaron;irem regionu. Dobri uslovi za ribolov, međutim, predstavljali su jedan od ključnih razloga za nastanjivanje ljudskih zajednica na ovom području i tokom praistorije, tačnije tokom epipaleolita, mezolita i ranog neolita (13,00-5500. pre n. e.). Iako riba nije predstavljala glavni izvor hrane u ranim fazama đerdapske sekvence, određene pećine i potkapine na levoj, i rečne terase na desnoj dunavskoj obali postaju mesta na koje su se ljudske zajednice iznova vraćale, sahranjivale svoje mrtve i sporadično se bavile ribolovačkim aktivnostima. Počev od kasnog mezolita (7400-6300/6200. pre n. e.) dolazi do produženog boravka ljudi na rečnim terasama, a značajne količine otkrivenih ribljih ostataka i povi&amp;scaron;ene vrednosti izotopa u kolagenu iz ljudskih kostiju ukazuju da su sedentizam i intenzivniji ribolov predstavljali dva usko povezana fenomena. Upućenost na reku i ribolov nastavlja se i u narednoj, transformacionoj mezolitsko-neolitskoj fazi (6300/6200-6000/5900. pre n. e.), vremenu koje koincidira sa nastankom kompleksnih naselja na Lepenskom Viru i Padini. Ovi podaci ukazuju da je ribolov imao važnu (iako varirajuću) ulogu tokom čitave đerdapske sekvence, i to specifičan način ribolova na virovima. Rad se osvrće na ulogu pejzaža u izboru lokacija za nastanjivanje i u stvaranju specifičnih ribolovačkih re&amp;scaron;enja, na izbor i značaj određenih ribljih vrsta, kao i na različite oblike ribolova u zavisnosti od lokacije i u dijahronijskoj perspektivi.&amp;nbsp; &amp;nbsp;&lt;/p&gt;</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="773" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="n">doi</subfield>
    <subfield code="i">isVersionOf</subfield>
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.3998626</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="024" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.3998627</subfield>
    <subfield code="2">doi</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">presentation</subfield>
  </datafield>
</record>
11
8
views
downloads
All versions This version
Views 1111
Downloads 88
Data volume 3.6 MB3.6 MB
Unique views 1010
Unique downloads 88

Share

Cite as