Presentation Open Access

Uloga pejzaža i ribolova u naseljavanju đerdapske klisure tokom 13,000 – 5500. pre n. e.

Živaljević, Ivana


Dublin Core Export

<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/ http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc.xsd">
  <dc:creator>Živaljević, Ivana</dc:creator>
  <dc:date>2017-06-05</dc:date>
  <dc:description>Specifičan pejzaž Đerdapa nastao je brzim i moćnim tokom Dunava, koji je probijajući se kroz južne obronke Karpatsko-balkanskih planina usekao četiri klisure strmih strana, međusobno odvojene kotlinskim proširenjima. Protičući kroz različite oblike reljefa, reku su karakterisale razlike u izgledu rečnog korita, promene u vodenom režimu, brzini toka, rečnog pada i akumulaciji, kao i mnoštvo meandara, katarakti i virova. Ovakve osobenosti pejzaža bile su posebno pogodne za ribolov na slatkovodne ali i migratorne vrste riba, te je đerdapski prostor počev od srednjeg veka predstavljao jedno od najunosnijih ribolovišta u širem regionu. Dobri uslovi za ribolov, međutim, predstavljali su jedan od ključnih razloga za nastanjivanje ljudskih zajednica na ovom području i tokom praistorije, tačnije tokom epipaleolita, mezolita i ranog neolita (13,00-5500. pre n. e.). Iako riba nije predstavljala glavni izvor hrane u ranim fazama đerdapske sekvence, određene pećine i potkapine na levoj, i rečne terase na desnoj dunavskoj obali postaju mesta na koje su se ljudske zajednice iznova vraćale, sahranjivale svoje mrtve i sporadično se bavile ribolovačkim aktivnostima. Počev od kasnog mezolita (7400-6300/6200. pre n. e.) dolazi do produženog boravka ljudi na rečnim terasama, a značajne količine otkrivenih ribljih ostataka i povišene vrednosti izotopa u kolagenu iz ljudskih kostiju ukazuju da su sedentizam i intenzivniji ribolov predstavljali dva usko povezana fenomena. Upućenost na reku i ribolov nastavlja se i u narednoj, transformacionoj mezolitsko-neolitskoj fazi (6300/6200-6000/5900. pre n. e.), vremenu koje koincidira sa nastankom kompleksnih naselja na Lepenskom Viru i Padini. Ovi podaci ukazuju da je ribolov imao važnu (iako varirajuću) ulogu tokom čitave đerdapske sekvence, i to specifičan način ribolova na virovima. Rad se osvrće na ulogu pejzaža u izboru lokacija za nastanjivanje i u stvaranju specifičnih ribolovačkih rešenja, na izbor i značaj određenih ribljih vrsta, kao i na različite oblike ribolova u zavisnosti od lokacije i u dijahronijskoj perspektivi.   </dc:description>
  <dc:description>This research was not related to a project.</dc:description>
  <dc:identifier>https://zenodo.org/record/3998627</dc:identifier>
  <dc:identifier>10.5281/zenodo.3998627</dc:identifier>
  <dc:identifier>oai:zenodo.org:3998627</dc:identifier>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:relation>doi:10.5281/zenodo.3998626</dc:relation>
  <dc:relation>url:https://zenodo.org/communities/biosense_institute</dc:relation>
  <dc:rights>info:eu-repo/semantics/openAccess</dc:rights>
  <dc:rights>https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</dc:rights>
  <dc:title>Uloga pejzaža i ribolova u naseljavanju đerdapske klisure tokom 13,000 – 5500. pre n. e.</dc:title>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/lecture</dc:type>
  <dc:type>presentation</dc:type>
</oai_dc:dc>
11
8
views
downloads
All versions This version
Views 1111
Downloads 88
Data volume 3.6 MB3.6 MB
Unique views 1010
Unique downloads 88

Share

Cite as