Presentation Open Access

"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji

Živaljević, Ivana


MARC21 XML Export

<?xml version='1.0' encoding='UTF-8'?>
<record xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim">
  <leader>00000nam##2200000uu#4500</leader>
  <datafield tag="041" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">srp</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="653" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">dihotomija priroda-kultura, životinjski ostaci, arheozoologija, dejstvenost, artificijelnost</subfield>
  </datafield>
  <controlfield tag="005">20200830120235.0</controlfield>
  <datafield tag="500" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">This research is not related to a project.</subfield>
  </datafield>
  <controlfield tag="001">3998584</controlfield>
  <datafield tag="711" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="d">1-2 April 2017</subfield>
    <subfield code="a">Srpska arheologija između teorije i činjenica V: arheologija između artefakata i ekofakata</subfield>
    <subfield code="c">Belgrade, Serbia</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="856" ind1="4" ind2=" ">
    <subfield code="s">1059694</subfield>
    <subfield code="z">md5:aa80ec2b2650c91811a08fd2a2877b51</subfield>
    <subfield code="u">https://zenodo.org/record/3998584/files/Abstract.pdf</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="542" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="l">open</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="260" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="c">2017-04-01</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="909" ind1="C" ind2="O">
    <subfield code="p">openaire</subfield>
    <subfield code="p">user-biosense_institute</subfield>
    <subfield code="o">oai:zenodo.org:3998584</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="100" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">BioSense Institute, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia</subfield>
    <subfield code="0">(orcid)0000-0002-0873-7950</subfield>
    <subfield code="a">Živaljević, Ivana</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="245" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">user-biosense_institute</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="540" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</subfield>
    <subfield code="a">Creative Commons Attribution 4.0 International</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="650" ind1="1" ind2="7">
    <subfield code="a">cc-by</subfield>
    <subfield code="2">opendefinition.org</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="520" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">&lt;p&gt;Duga tradicija dihotomizacije prirode i kulture u evropskoj misli u velikoj je meri oblikovala nauke kakvim ih danas poznajemo, i dovela do disciplinskog jaza između prirodnih i dru&amp;scaron;tvenih nauka. Ovaj jaz imao je velikih posledica po arheologiju, koja je po prirodi svog istraživanja čvrsto ukorenjena u podeli na domen &lt;em&gt;kulturnog&lt;/em&gt; (studije artefakata i fenomena &amp;lsquo;ljudskog duha&amp;rsquo;) i &lt;em&gt;prirodnog&lt;/em&gt; (studije ljudskih, životinjskih, biljnih ostataka). I sa smenama različitih paradigmi - doživljaju arheologije kao humanističke discipline tj. kao empirijske nauke, fokus je bio na jednom ili drugom pristupu, a mnogo ređe na njihovoj integraciji. U tom pogledu, ljudska tela u arheologiji imaju specifičan i dvojak tretman, budući da istovremeno predstavljaju medijume za razmatranje pitanja osobnosti, roda i identiteta, dok sa ontolo&amp;scaron;kom transformacijom kroz prestanak života postaju skeleti koji se tretiraju kao naučni objekat. Sa druge strane, životinjski ostaci se po pravilu sme&amp;scaron;taju u potonju kategoriju, a njihovo proučavanje velikim se delom temelji na biolo&amp;scaron;kim i zoolo&amp;scaron;kim znanjima i pristupima. Životinjska tela tako ostaju u domenu prirode (kome ljudi pripadaju samo fiziolo&amp;scaron;ki ali ne i su&amp;scaron;tinski), odvojena od artefakata (direktnih proizvoda ljudske dejstvenosti) prilikom arheolo&amp;scaron;kih iskopavanja, proučavanja i publikovanja. Momenat prelaska u sferu kulturnog jeste momenat ljudske intervencije, te se proučavanje alatki načinjenih od životinjskih kostiju (ili, artefakata u &amp;lsquo;pravom smislu&amp;rsquo;) razvilo u posebnu poddisciplinu, prepu&amp;scaron;tajući uglavnom &amp;lsquo;nemodifikovane&amp;rsquo; primerke arheozoolozima. Međutim, i samo prisustvo životinjskih kostiju u arheolo&amp;scaron;kom zapisu upravo je posledica ljudske dejstvenosti &amp;ndash; događaja koji uključuju usmrćivanje životinje, kasapljenje i deljenje hrane, konzumaciju mesa, odbacivanje ostataka, njihovo strukturalno deponovanje ili dalje kori&amp;scaron;ćenje u izradi alatki i drugih predmeta. U proizvodnom lancu (&lt;em&gt;cha&amp;icirc;ne op&amp;eacute;ratoire&lt;/em&gt;) tokom kog se sirovina pretvara u gotov proizvod, te&amp;scaron;ko je podvući granicu kada kost u svom &amp;lsquo;prirodnom&amp;rsquo; obliku postaje artefakt. Insistiranje na ovakvim granicama svakako je posledica načina na koji su akademske discipline ustrojene, kao i rastuće specijalizacije i fragmentacije u arheologiji, ali u kolikoj meri je ono produktivno? U poku&amp;scaron;aju da razvrstamo materijalni svet na&amp;scaron;eg okruženja na elemente zatečene u okviru pejzaža i na one ljudskim dejstvom transformisane u artefakte, videćemo da se nijedna stvar ne može u potpunosti pripisati jednoj ili drugoj kategoriji. Kako ističe Tim Ingold (Tim Ingold), stvari mogu varirati u pogledu &amp;ldquo;stepena artificijelnosti&amp;rdquo;, i to samo zato &amp;scaron;to su u slučaju nekih (vi&amp;scaron;e nego drugih) ljudi odigrali određenu ulogu u njihovom oblikovanju, karakteru i mestu gde su se zatekle, a ne usled njihovih &amp;lsquo;urođenih&amp;rsquo; svojstava. Pitanje artificijelnosti danas je u žiži vi&amp;scaron;e nego ikad, u vreme kada je ljudsko iskustvo isprepletano i neodvojivo od ve&amp;scaron;tačke inteligencije te okarakterisano i kao posthumanizam. Međutim, ljudi su oduvek bili isprepletani sa materijalnim svetovima svog okruženja, koje su oblikovali i u tom procesu i sami bili oblikovani. U dekonstrukciji modernističkih binarnih opozicija (subjekta i objekta, živog i neživog, prirode i kulture), od posebnog je značaja preispitati ovakve opozicije u kontekstu arheologije, budući da su upravo one u korenu nastanka i razvoja discipline.&lt;/p&gt;</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="773" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="n">doi</subfield>
    <subfield code="i">isVersionOf</subfield>
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.3998583</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="024" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.3998584</subfield>
    <subfield code="2">doi</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">presentation</subfield>
  </datafield>
</record>
13
12
views
downloads
All versions This version
Views 1313
Downloads 1212
Data volume 12.7 MB12.7 MB
Unique views 1313
Unique downloads 1212

Share

Cite as