Presentation Open Access

"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji

Živaljević, Ivana


DataCite XML Export

<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<resource xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns="http://datacite.org/schema/kernel-4" xsi:schemaLocation="http://datacite.org/schema/kernel-4 http://schema.datacite.org/meta/kernel-4.1/metadata.xsd">
  <identifier identifierType="DOI">10.5281/zenodo.3998584</identifier>
  <creators>
    <creator>
      <creatorName>Živaljević, Ivana</creatorName>
      <givenName>Ivana</givenName>
      <familyName>Živaljević</familyName>
      <nameIdentifier nameIdentifierScheme="ORCID" schemeURI="http://orcid.org/">0000-0002-0873-7950</nameIdentifier>
      <affiliation>BioSense Institute, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia</affiliation>
    </creator>
  </creators>
  <titles>
    <title>"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji</title>
  </titles>
  <publisher>Zenodo</publisher>
  <publicationYear>2017</publicationYear>
  <subjects>
    <subject>dihotomija priroda-kultura, životinjski ostaci, arheozoologija, dejstvenost, artificijelnost</subject>
  </subjects>
  <dates>
    <date dateType="Issued">2017-04-01</date>
  </dates>
  <language>sr</language>
  <resourceType resourceTypeGeneral="Text">Presentation</resourceType>
  <alternateIdentifiers>
    <alternateIdentifier alternateIdentifierType="url">https://zenodo.org/record/3998584</alternateIdentifier>
  </alternateIdentifiers>
  <relatedIdentifiers>
    <relatedIdentifier relatedIdentifierType="DOI" relationType="IsVersionOf">10.5281/zenodo.3998583</relatedIdentifier>
    <relatedIdentifier relatedIdentifierType="URL" relationType="IsPartOf">https://zenodo.org/communities/biosense_institute</relatedIdentifier>
  </relatedIdentifiers>
  <rightsList>
    <rights rightsURI="https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode">Creative Commons Attribution 4.0 International</rights>
    <rights rightsURI="info:eu-repo/semantics/openAccess">Open Access</rights>
  </rightsList>
  <descriptions>
    <description descriptionType="Abstract">&lt;p&gt;Duga tradicija dihotomizacije prirode i kulture u evropskoj misli u velikoj je meri oblikovala nauke kakvim ih danas poznajemo, i dovela do disciplinskog jaza između prirodnih i dru&amp;scaron;tvenih nauka. Ovaj jaz imao je velikih posledica po arheologiju, koja je po prirodi svog istraživanja čvrsto ukorenjena u podeli na domen &lt;em&gt;kulturnog&lt;/em&gt; (studije artefakata i fenomena &amp;lsquo;ljudskog duha&amp;rsquo;) i &lt;em&gt;prirodnog&lt;/em&gt; (studije ljudskih, životinjskih, biljnih ostataka). I sa smenama različitih paradigmi - doživljaju arheologije kao humanističke discipline tj. kao empirijske nauke, fokus je bio na jednom ili drugom pristupu, a mnogo ređe na njihovoj integraciji. U tom pogledu, ljudska tela u arheologiji imaju specifičan i dvojak tretman, budući da istovremeno predstavljaju medijume za razmatranje pitanja osobnosti, roda i identiteta, dok sa ontolo&amp;scaron;kom transformacijom kroz prestanak života postaju skeleti koji se tretiraju kao naučni objekat. Sa druge strane, životinjski ostaci se po pravilu sme&amp;scaron;taju u potonju kategoriju, a njihovo proučavanje velikim se delom temelji na biolo&amp;scaron;kim i zoolo&amp;scaron;kim znanjima i pristupima. Životinjska tela tako ostaju u domenu prirode (kome ljudi pripadaju samo fiziolo&amp;scaron;ki ali ne i su&amp;scaron;tinski), odvojena od artefakata (direktnih proizvoda ljudske dejstvenosti) prilikom arheolo&amp;scaron;kih iskopavanja, proučavanja i publikovanja. Momenat prelaska u sferu kulturnog jeste momenat ljudske intervencije, te se proučavanje alatki načinjenih od životinjskih kostiju (ili, artefakata u &amp;lsquo;pravom smislu&amp;rsquo;) razvilo u posebnu poddisciplinu, prepu&amp;scaron;tajući uglavnom &amp;lsquo;nemodifikovane&amp;rsquo; primerke arheozoolozima. Međutim, i samo prisustvo životinjskih kostiju u arheolo&amp;scaron;kom zapisu upravo je posledica ljudske dejstvenosti &amp;ndash; događaja koji uključuju usmrćivanje životinje, kasapljenje i deljenje hrane, konzumaciju mesa, odbacivanje ostataka, njihovo strukturalno deponovanje ili dalje kori&amp;scaron;ćenje u izradi alatki i drugih predmeta. U proizvodnom lancu (&lt;em&gt;cha&amp;icirc;ne op&amp;eacute;ratoire&lt;/em&gt;) tokom kog se sirovina pretvara u gotov proizvod, te&amp;scaron;ko je podvući granicu kada kost u svom &amp;lsquo;prirodnom&amp;rsquo; obliku postaje artefakt. Insistiranje na ovakvim granicama svakako je posledica načina na koji su akademske discipline ustrojene, kao i rastuće specijalizacije i fragmentacije u arheologiji, ali u kolikoj meri je ono produktivno? U poku&amp;scaron;aju da razvrstamo materijalni svet na&amp;scaron;eg okruženja na elemente zatečene u okviru pejzaža i na one ljudskim dejstvom transformisane u artefakte, videćemo da se nijedna stvar ne može u potpunosti pripisati jednoj ili drugoj kategoriji. Kako ističe Tim Ingold (Tim Ingold), stvari mogu varirati u pogledu &amp;ldquo;stepena artificijelnosti&amp;rdquo;, i to samo zato &amp;scaron;to su u slučaju nekih (vi&amp;scaron;e nego drugih) ljudi odigrali određenu ulogu u njihovom oblikovanju, karakteru i mestu gde su se zatekle, a ne usled njihovih &amp;lsquo;urođenih&amp;rsquo; svojstava. Pitanje artificijelnosti danas je u žiži vi&amp;scaron;e nego ikad, u vreme kada je ljudsko iskustvo isprepletano i neodvojivo od ve&amp;scaron;tačke inteligencije te okarakterisano i kao posthumanizam. Međutim, ljudi su oduvek bili isprepletani sa materijalnim svetovima svog okruženja, koje su oblikovali i u tom procesu i sami bili oblikovani. U dekonstrukciji modernističkih binarnih opozicija (subjekta i objekta, živog i neživog, prirode i kulture), od posebnog je značaja preispitati ovakve opozicije u kontekstu arheologije, budući da su upravo one u korenu nastanka i razvoja discipline.&lt;/p&gt;</description>
    <description descriptionType="Other">This research is not related to a project.</description>
  </descriptions>
</resource>
13
12
views
downloads
All versions This version
Views 1313
Downloads 1212
Data volume 12.7 MB12.7 MB
Unique views 1313
Unique downloads 1212

Share

Cite as