Presentation Open Access

"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji

Živaljević, Ivana


DCAT Export

<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<rdf:RDF xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" xmlns:adms="http://www.w3.org/ns/adms#" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:dct="http://purl.org/dc/terms/" xmlns:dctype="http://purl.org/dc/dcmitype/" xmlns:dcat="http://www.w3.org/ns/dcat#" xmlns:duv="http://www.w3.org/ns/duv#" xmlns:foaf="http://xmlns.com/foaf/0.1/" xmlns:frapo="http://purl.org/cerif/frapo/" xmlns:geo="http://www.w3.org/2003/01/geo/wgs84_pos#" xmlns:gsp="http://www.opengis.net/ont/geosparql#" xmlns:locn="http://www.w3.org/ns/locn#" xmlns:org="http://www.w3.org/ns/org#" xmlns:owl="http://www.w3.org/2002/07/owl#" xmlns:prov="http://www.w3.org/ns/prov#" xmlns:rdfs="http://www.w3.org/2000/01/rdf-schema#" xmlns:schema="http://schema.org/" xmlns:skos="http://www.w3.org/2004/02/skos/core#" xmlns:vcard="http://www.w3.org/2006/vcard/ns#" xmlns:wdrs="http://www.w3.org/2007/05/powder-s#">
  <rdf:Description rdf:about="https://doi.org/10.5281/zenodo.3998584">
    <rdf:type rdf:resource="http://www.w3.org/ns/dcat#Dataset"/>
    <dct:type rdf:resource="http://purl.org/dc/dcmitype/Text"/>
    <dct:identifier rdf:datatype="http://www.w3.org/2001/XMLSchema#anyURI">https://doi.org/10.5281/zenodo.3998584</dct:identifier>
    <foaf:page rdf:resource="https://doi.org/10.5281/zenodo.3998584"/>
    <dct:creator>
      <rdf:Description rdf:about="http://orcid.org/0000-0002-0873-7950">
        <rdf:type rdf:resource="http://xmlns.com/foaf/0.1/Agent"/>
        <dct:identifier rdf:datatype="http://www.w3.org/2001/XMLSchema#string">0000-0002-0873-7950</dct:identifier>
        <foaf:name>Živaljević, Ivana</foaf:name>
        <foaf:givenName>Ivana</foaf:givenName>
        <foaf:familyName>Živaljević</foaf:familyName>
        <org:memberOf>
          <foaf:Organization>
            <foaf:name>BioSense Institute, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia</foaf:name>
          </foaf:Organization>
        </org:memberOf>
      </rdf:Description>
    </dct:creator>
    <dct:title>"Stepeni artificijelnosti" ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji</dct:title>
    <dct:publisher>
      <foaf:Agent>
        <foaf:name>Zenodo</foaf:name>
      </foaf:Agent>
    </dct:publisher>
    <dct:issued rdf:datatype="http://www.w3.org/2001/XMLSchema#gYear">2017</dct:issued>
    <dcat:keyword>dihotomija priroda-kultura, životinjski ostaci, arheozoologija, dejstvenost, artificijelnost</dcat:keyword>
    <dct:issued rdf:datatype="http://www.w3.org/2001/XMLSchema#date">2017-04-01</dct:issued>
    <dct:language rdf:resource="http://publications.europa.eu/resource/authority/language/SR"/>
    <owl:sameAs rdf:resource="https://zenodo.org/record/3998584"/>
    <adms:identifier>
      <adms:Identifier>
        <skos:notation rdf:datatype="http://www.w3.org/2001/XMLSchema#anyURI">https://zenodo.org/record/3998584</skos:notation>
        <adms:schemeAgency>url</adms:schemeAgency>
      </adms:Identifier>
    </adms:identifier>
    <dct:isVersionOf rdf:resource="https://doi.org/10.5281/zenodo.3998583"/>
    <dct:isPartOf rdf:resource="https://zenodo.org/communities/biosense_institute"/>
    <dct:description>&lt;p&gt;Duga tradicija dihotomizacije prirode i kulture u evropskoj misli u velikoj je meri oblikovala nauke kakvim ih danas poznajemo, i dovela do disciplinskog jaza između prirodnih i dru&amp;scaron;tvenih nauka. Ovaj jaz imao je velikih posledica po arheologiju, koja je po prirodi svog istraživanja čvrsto ukorenjena u podeli na domen &lt;em&gt;kulturnog&lt;/em&gt; (studije artefakata i fenomena &amp;lsquo;ljudskog duha&amp;rsquo;) i &lt;em&gt;prirodnog&lt;/em&gt; (studije ljudskih, životinjskih, biljnih ostataka). I sa smenama različitih paradigmi - doživljaju arheologije kao humanističke discipline tj. kao empirijske nauke, fokus je bio na jednom ili drugom pristupu, a mnogo ređe na njihovoj integraciji. U tom pogledu, ljudska tela u arheologiji imaju specifičan i dvojak tretman, budući da istovremeno predstavljaju medijume za razmatranje pitanja osobnosti, roda i identiteta, dok sa ontolo&amp;scaron;kom transformacijom kroz prestanak života postaju skeleti koji se tretiraju kao naučni objekat. Sa druge strane, životinjski ostaci se po pravilu sme&amp;scaron;taju u potonju kategoriju, a njihovo proučavanje velikim se delom temelji na biolo&amp;scaron;kim i zoolo&amp;scaron;kim znanjima i pristupima. Životinjska tela tako ostaju u domenu prirode (kome ljudi pripadaju samo fiziolo&amp;scaron;ki ali ne i su&amp;scaron;tinski), odvojena od artefakata (direktnih proizvoda ljudske dejstvenosti) prilikom arheolo&amp;scaron;kih iskopavanja, proučavanja i publikovanja. Momenat prelaska u sferu kulturnog jeste momenat ljudske intervencije, te se proučavanje alatki načinjenih od životinjskih kostiju (ili, artefakata u &amp;lsquo;pravom smislu&amp;rsquo;) razvilo u posebnu poddisciplinu, prepu&amp;scaron;tajući uglavnom &amp;lsquo;nemodifikovane&amp;rsquo; primerke arheozoolozima. Međutim, i samo prisustvo životinjskih kostiju u arheolo&amp;scaron;kom zapisu upravo je posledica ljudske dejstvenosti &amp;ndash; događaja koji uključuju usmrćivanje životinje, kasapljenje i deljenje hrane, konzumaciju mesa, odbacivanje ostataka, njihovo strukturalno deponovanje ili dalje kori&amp;scaron;ćenje u izradi alatki i drugih predmeta. U proizvodnom lancu (&lt;em&gt;cha&amp;icirc;ne op&amp;eacute;ratoire&lt;/em&gt;) tokom kog se sirovina pretvara u gotov proizvod, te&amp;scaron;ko je podvući granicu kada kost u svom &amp;lsquo;prirodnom&amp;rsquo; obliku postaje artefakt. Insistiranje na ovakvim granicama svakako je posledica načina na koji su akademske discipline ustrojene, kao i rastuće specijalizacije i fragmentacije u arheologiji, ali u kolikoj meri je ono produktivno? U poku&amp;scaron;aju da razvrstamo materijalni svet na&amp;scaron;eg okruženja na elemente zatečene u okviru pejzaža i na one ljudskim dejstvom transformisane u artefakte, videćemo da se nijedna stvar ne može u potpunosti pripisati jednoj ili drugoj kategoriji. Kako ističe Tim Ingold (Tim Ingold), stvari mogu varirati u pogledu &amp;ldquo;stepena artificijelnosti&amp;rdquo;, i to samo zato &amp;scaron;to su u slučaju nekih (vi&amp;scaron;e nego drugih) ljudi odigrali određenu ulogu u njihovom oblikovanju, karakteru i mestu gde su se zatekle, a ne usled njihovih &amp;lsquo;urođenih&amp;rsquo; svojstava. Pitanje artificijelnosti danas je u žiži vi&amp;scaron;e nego ikad, u vreme kada je ljudsko iskustvo isprepletano i neodvojivo od ve&amp;scaron;tačke inteligencije te okarakterisano i kao posthumanizam. Međutim, ljudi su oduvek bili isprepletani sa materijalnim svetovima svog okruženja, koje su oblikovali i u tom procesu i sami bili oblikovani. U dekonstrukciji modernističkih binarnih opozicija (subjekta i objekta, živog i neživog, prirode i kulture), od posebnog je značaja preispitati ovakve opozicije u kontekstu arheologije, budući da su upravo one u korenu nastanka i razvoja discipline.&lt;/p&gt;</dct:description>
    <dct:description>This research is not related to a project.</dct:description>
    <dct:accessRights rdf:resource="http://publications.europa.eu/resource/authority/access-right/PUBLIC"/>
    <dct:accessRights>
      <dct:RightsStatement rdf:about="info:eu-repo/semantics/openAccess">
        <rdfs:label>Open Access</rdfs:label>
      </dct:RightsStatement>
    </dct:accessRights>
    <dcat:distribution>
      <dcat:Distribution>
        <dct:license rdf:resource="https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode"/>
        <dcat:accessURL rdf:resource="https://doi.org/10.5281/zenodo.3998584"/>
      </dcat:Distribution>
    </dcat:distribution>
    <dcat:distribution>
      <dcat:Distribution>
        <dcat:accessURL>https://doi.org/10.5281/zenodo.3998584</dcat:accessURL>
        <dcat:byteSize>1059694</dcat:byteSize>
        <dcat:downloadURL>https://zenodo.org/record/3998584/files/Abstract.pdf</dcat:downloadURL>
        <dcat:mediaType>application/pdf</dcat:mediaType>
      </dcat:Distribution>
    </dcat:distribution>
  </rdf:Description>
</rdf:RDF>
13
12
views
downloads
All versions This version
Views 1313
Downloads 1212
Data volume 12.7 MB12.7 MB
Unique views 1313
Unique downloads 1212

Share

Cite as