June 1, 2018 Conference paper Open Access

Živaljević, Ivana; Dimitrijević, Vesna; Stefanović, Sofija; Balasse, Marie

MARC21 XML Export

<?xml version='1.0' encoding='UTF-8'?>
<record xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim">
  <leader>00000nam##2200000uu#4500</leader>
  <datafield tag="041" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">srp</subfield>
  </datafield>
  <controlfield tag="005">20191104071009.0</controlfield>
  <controlfield tag="001">1286776</controlfield>
  <datafield tag="711" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="d">31.05-02.06.2018</subfield>
    <subfield code="g">SAD</subfield>
    <subfield code="a">XLI Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva</subfield>
    <subfield code="c">Pančevo, Serbia</subfield>
    <subfield code="n">Sekcija za bioarheologiju</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="700" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">BioSense Institute, University of Novi Sad; Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade</subfield>
    <subfield code="0">(orcid)0000-0001-8121-5457</subfield>
    <subfield code="a">Dimitrijević, Vesna</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="700" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">BioSense Institute, University of Novi Sad; Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade</subfield>
    <subfield code="0">(orcid)0000-0001-7434-8788</subfield>
    <subfield code="a">Stefanović, Sofija</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="700" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">CNRS-Muséum national d'Histoire naturelle, Paris, France</subfield>
    <subfield code="a">Balasse, Marie</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="856" ind1="4" ind2=" ">
    <subfield code="s">1387803</subfield>
    <subfield code="z">md5:6c5f9dcc11db22db017d7cdeaf2c3186</subfield>
    <subfield code="u">https://zenodo.org/record/1286776/files/SAD_program_2018_Pancevo FINAL (1).pdf</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="542" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="l">open</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="260" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="c">2018-06-01</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="909" ind1="C" ind2="O">
    <subfield code="p">user-biosense_institute</subfield>
    <subfield code="o">oai:zenodo.org:1286776</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="100" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">BioSense Institute, University of Novi Sad</subfield>
    <subfield code="0">(orcid)0000-0002-0873-7950</subfield>
    <subfield code="a">Živaljević, Ivana</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="245" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">Dužina sisanja kod teladi i počeci upotrebe kravljeg mleka u ljudskoj ishrani: potencijali izotopskih analiza</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">user-biosense_institute</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="536" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="c">640557</subfield>
    <subfield code="a">Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10000 – 5000 BC</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="540" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="u">http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</subfield>
    <subfield code="a">Creative Commons Attribution 4.0 International</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="650" ind1="1" ind2="7">
    <subfield code="a">cc-by</subfield>
    <subfield code="2">opendefinition.org</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="520" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">&lt;p&gt;Pored brojnih dru&amp;scaron;tvenih i ekonomskih promena, kao i promena u ljudsko-životinjskim odnosima, domestikacija životinja omogućila je i pojavu nove namirnice u ljudskoj ishrani: životinjskog mleka. Ranije se pretpostavljalo da eksploatacija mleka nije predstavljala ključni motiv u prvobitnim stadijumima domestikacije, već da se pojavila nekoliko milenijuma kasnije. Međutim, skora&amp;scaron;nje analize lipida apsorbovanih u zidovima keramičkih posuda sa većeg broja ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta ukazuju da se mleko eksploatisalo od samih početaka stočarstva. Ipak, mnoga pitanja o ovom procesu i tretmanu životinja ostaju nedovoljno razja&amp;scaron;njena, budući da bi dostupnost mleka ljudima bila u direktnoj vezi sa dužinom laktacije kod životinja, ali i sa količinom neophodnom za ishranu mladunaca. Izotopske analize kojima se može pratiti dužina sisanja i prelazak na biljnu ishranu kod mladunaca, pokazale su se kao vredno oruđe za razmatranje ovih pitanja. Na osnovu metoda koji su razvile Balas i Trese, ispitale smo vreme prestanka sisanja na primeru nekoliko jedinki goveda sa ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta Starčevo-Grad, Topole-Bač i Magareći mlin. Budući da je goveče bilo najznačajnija i najzastupljenija domaća životinja u faunističkim uzorcima sa ovih nalazi&amp;scaron;ta, kao i na većini ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta u centralnoj Srbiji, može se pretpostaviti da je u eksploataciji mleka naročiti značaj imalo kravlje mleko. Analiza je uključivala sekvenciono uzorkovanje prvog i drugog molara iz donje vilice, tj. posmatranje promena u vrednostima izotopa azota (&amp;delta;15N) tokom različitih stadijuma formiranja ovih zuba (pre rođenja, tokom sisanja i nakon prelaska na biljnu hranu). Istovremeno, istraživanje je uključilo i utvrđivanje starosti jedinki u trenutku smrti, da bi se&amp;nbsp; sagledali obrasci klanja i njihova potencijalna veza sa eksploatacijom mleka. U radu ćemo prikazati rezultate izotopskih i arheozoolo&amp;scaron;kih analiza, i diskutovati o njihovim implikacijama za bolje razumevanje prirode stočarstva i muže u ranom neolitu, uključujući i deljenje mleka između ljudi i teladi.&lt;/p&gt;</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="773" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="n">doi</subfield>
    <subfield code="i">isVersionOf</subfield>
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.1286775</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="024" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">10.5281/zenodo.1286776</subfield>
    <subfield code="2">doi</subfield>
  </datafield>
  <datafield tag="980" ind1=" " ind2=" ">
    <subfield code="a">publication</subfield>
    <subfield code="b">conferencepaper</subfield>
  </datafield>
</record>