Conference paper Open Access

Dužina sisanja kod teladi i počeci upotrebe kravljeg mleka u ljudskoj ishrani: potencijali izotopskih analiza

Živaljević, Ivana; Dimitrijević, Vesna; Stefanović, Sofija; Balasse, Marie


Dublin Core Export

<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<oai_dc:dc xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:oai_dc="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc/ http://www.openarchives.org/OAI/2.0/oai_dc.xsd">
  <dc:creator>Živaljević, Ivana</dc:creator>
  <dc:creator>Dimitrijević, Vesna</dc:creator>
  <dc:creator>Stefanović, Sofija</dc:creator>
  <dc:creator>Balasse, Marie</dc:creator>
  <dc:date>2018-06-01</dc:date>
  <dc:description>Pored brojnih društvenih i ekonomskih promena, kao i promena u ljudsko-životinjskim odnosima, domestikacija životinja omogućila je i pojavu nove namirnice u ljudskoj ishrani: životinjskog mleka. Ranije se pretpostavljalo da eksploatacija mleka nije predstavljala ključni motiv u prvobitnim stadijumima domestikacije, već da se pojavila nekoliko milenijuma kasnije. Međutim, skorašnje analize lipida apsorbovanih u zidovima keramičkih posuda sa većeg broja ranoneolitskih nalazišta ukazuju da se mleko eksploatisalo od samih početaka stočarstva. Ipak, mnoga pitanja o ovom procesu i tretmanu životinja ostaju nedovoljno razjašnjena, budući da bi dostupnost mleka ljudima bila u direktnoj vezi sa dužinom laktacije kod životinja, ali i sa količinom neophodnom za ishranu mladunaca. Izotopske analize kojima se može pratiti dužina sisanja i prelazak na biljnu ishranu kod mladunaca, pokazale su se kao vredno oruđe za razmatranje ovih pitanja. Na osnovu metoda koji su razvile Balas i Trese, ispitale smo vreme prestanka sisanja na primeru nekoliko jedinki goveda sa ranoneolitskih nalazišta Starčevo-Grad, Topole-Bač i Magareći mlin. Budući da je goveče bilo najznačajnija i najzastupljenija domaća životinja u faunističkim uzorcima sa ovih nalazišta, kao i na većini ranoneolitskih nalazišta u centralnoj Srbiji, može se pretpostaviti da je u eksploataciji mleka naročiti značaj imalo kravlje mleko. Analiza je uključivala sekvenciono uzorkovanje prvog i drugog molara iz donje vilice, tj. posmatranje promena u vrednostima izotopa azota (δ15N) tokom različitih stadijuma formiranja ovih zuba (pre rođenja, tokom sisanja i nakon prelaska na biljnu hranu). Istovremeno, istraživanje je uključilo i utvrđivanje starosti jedinki u trenutku smrti, da bi se  sagledali obrasci klanja i njihova potencijalna veza sa eksploatacijom mleka. U radu ćemo prikazati rezultate izotopskih i arheozooloških analiza, i diskutovati o njihovim implikacijama za bolje razumevanje prirode stočarstva i muže u ranom neolitu, uključujući i deljenje mleka između ljudi i teladi.</dc:description>
  <dc:identifier>https://zenodo.org/record/1286776</dc:identifier>
  <dc:identifier>10.5281/zenodo.1286776</dc:identifier>
  <dc:identifier>oai:zenodo.org:1286776</dc:identifier>
  <dc:language>srp</dc:language>
  <dc:relation>info:eu-repo/grantAgreement/EC/H2020/640557/</dc:relation>
  <dc:relation>doi:10.5281/zenodo.1286775</dc:relation>
  <dc:relation>url:https://zenodo.org/communities/biosense_institute</dc:relation>
  <dc:rights>info:eu-repo/semantics/openAccess</dc:rights>
  <dc:rights>http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode</dc:rights>
  <dc:title>Dužina sisanja kod teladi i počeci upotrebe kravljeg mleka u ljudskoj ishrani: potencijali izotopskih analiza</dc:title>
  <dc:type>info:eu-repo/semantics/conferencePaper</dc:type>
  <dc:type>publication-conferencepaper</dc:type>
</oai_dc:dc>
16
16
views
downloads
All versions This version
Views 1616
Downloads 1616
Data volume 22.2 MB22.2 MB
Unique views 1414
Unique downloads 1515

Share

Cite as