Conference paper Open Access

Dužina sisanja kod teladi i počeci upotrebe kravljeg mleka u ljudskoj ishrani: potencijali izotopskih analiza

Živaljević, Ivana; Dimitrijević, Vesna; Stefanović, Sofija; Balasse, Marie


DataCite XML Export

<?xml version='1.0' encoding='utf-8'?>
<resource xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xmlns="http://datacite.org/schema/kernel-4" xsi:schemaLocation="http://datacite.org/schema/kernel-4 http://schema.datacite.org/meta/kernel-4.1/metadata.xsd">
  <identifier identifierType="DOI">10.5281/zenodo.1286776</identifier>
  <creators>
    <creator>
      <creatorName>Živaljević, Ivana</creatorName>
      <givenName>Ivana</givenName>
      <familyName>Živaljević</familyName>
      <nameIdentifier nameIdentifierScheme="ORCID" schemeURI="http://orcid.org/">0000-0002-0873-7950</nameIdentifier>
      <affiliation>BioSense Institute, University of Novi Sad</affiliation>
    </creator>
    <creator>
      <creatorName>Dimitrijević, Vesna</creatorName>
      <givenName>Vesna</givenName>
      <familyName>Dimitrijević</familyName>
      <nameIdentifier nameIdentifierScheme="ORCID" schemeURI="http://orcid.org/">0000-0001-8121-5457</nameIdentifier>
      <affiliation>BioSense Institute, University of Novi Sad; Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade</affiliation>
    </creator>
    <creator>
      <creatorName>Stefanović, Sofija</creatorName>
      <givenName>Sofija</givenName>
      <familyName>Stefanović</familyName>
      <nameIdentifier nameIdentifierScheme="ORCID" schemeURI="http://orcid.org/">0000-0001-7434-8788</nameIdentifier>
      <affiliation>BioSense Institute, University of Novi Sad; Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade</affiliation>
    </creator>
    <creator>
      <creatorName>Balasse, Marie</creatorName>
      <givenName>Marie</givenName>
      <familyName>Balasse</familyName>
      <affiliation>CNRS-Muséum national d'Histoire naturelle, Paris, France</affiliation>
    </creator>
  </creators>
  <titles>
    <title>Dužina sisanja kod teladi i počeci upotrebe kravljeg mleka u ljudskoj ishrani: potencijali izotopskih analiza</title>
  </titles>
  <publisher>Zenodo</publisher>
  <publicationYear>2018</publicationYear>
  <dates>
    <date dateType="Issued">2018-06-01</date>
  </dates>
  <language>sr</language>
  <resourceType resourceTypeGeneral="Text">Conference paper</resourceType>
  <alternateIdentifiers>
    <alternateIdentifier alternateIdentifierType="url">https://zenodo.org/record/1286776</alternateIdentifier>
  </alternateIdentifiers>
  <relatedIdentifiers>
    <relatedIdentifier relatedIdentifierType="DOI" relationType="IsVersionOf">10.5281/zenodo.1286775</relatedIdentifier>
    <relatedIdentifier relatedIdentifierType="URL" relationType="IsPartOf">https://zenodo.org/communities/biosense_institute</relatedIdentifier>
  </relatedIdentifiers>
  <rightsList>
    <rights rightsURI="http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode">Creative Commons Attribution 4.0 International</rights>
    <rights rightsURI="info:eu-repo/semantics/openAccess">Open Access</rights>
  </rightsList>
  <descriptions>
    <description descriptionType="Abstract">&lt;p&gt;Pored brojnih dru&amp;scaron;tvenih i ekonomskih promena, kao i promena u ljudsko-životinjskim odnosima, domestikacija životinja omogućila je i pojavu nove namirnice u ljudskoj ishrani: životinjskog mleka. Ranije se pretpostavljalo da eksploatacija mleka nije predstavljala ključni motiv u prvobitnim stadijumima domestikacije, već da se pojavila nekoliko milenijuma kasnije. Međutim, skora&amp;scaron;nje analize lipida apsorbovanih u zidovima keramičkih posuda sa većeg broja ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta ukazuju da se mleko eksploatisalo od samih početaka stočarstva. Ipak, mnoga pitanja o ovom procesu i tretmanu životinja ostaju nedovoljno razja&amp;scaron;njena, budući da bi dostupnost mleka ljudima bila u direktnoj vezi sa dužinom laktacije kod životinja, ali i sa količinom neophodnom za ishranu mladunaca. Izotopske analize kojima se može pratiti dužina sisanja i prelazak na biljnu ishranu kod mladunaca, pokazale su se kao vredno oruđe za razmatranje ovih pitanja. Na osnovu metoda koji su razvile Balas i Trese, ispitale smo vreme prestanka sisanja na primeru nekoliko jedinki goveda sa ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta Starčevo-Grad, Topole-Bač i Magareći mlin. Budući da je goveče bilo najznačajnija i najzastupljenija domaća životinja u faunističkim uzorcima sa ovih nalazi&amp;scaron;ta, kao i na većini ranoneolitskih nalazi&amp;scaron;ta u centralnoj Srbiji, može se pretpostaviti da je u eksploataciji mleka naročiti značaj imalo kravlje mleko. Analiza je uključivala sekvenciono uzorkovanje prvog i drugog molara iz donje vilice, tj. posmatranje promena u vrednostima izotopa azota (&amp;delta;15N) tokom različitih stadijuma formiranja ovih zuba (pre rođenja, tokom sisanja i nakon prelaska na biljnu hranu). Istovremeno, istraživanje je uključilo i utvrđivanje starosti jedinki u trenutku smrti, da bi se&amp;nbsp; sagledali obrasci klanja i njihova potencijalna veza sa eksploatacijom mleka. U radu ćemo prikazati rezultate izotopskih i arheozoolo&amp;scaron;kih analiza, i diskutovati o njihovim implikacijama za bolje razumevanje prirode stočarstva i muže u ranom neolitu, uključujući i deljenje mleka između ljudi i teladi.&lt;/p&gt;</description>
  </descriptions>
  <fundingReferences>
    <fundingReference>
      <funderName>European Commission</funderName>
      <funderIdentifier funderIdentifierType="Crossref Funder ID">10.13039/501100000780</funderIdentifier>
      <awardNumber awardURI="info:eu-repo/grantAgreement/EC/H2020/640557/">640557</awardNumber>
      <awardTitle>Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10000 – 5000 BC</awardTitle>
    </fundingReference>
  </fundingReferences>
</resource>
17
16
views
downloads
All versions This version
Views 1717
Downloads 1616
Data volume 22.2 MB22.2 MB
Unique views 1515
Unique downloads 1515

Share

Cite as